Зубни (дентални) имплант је замена која имитира изгубљени корен зуба. Тачније то су цилиндрични шрафови од титанијума који се уграђују у кост вилице, а тренутно је то најтрајнији и најбољи начин да надокнадите изгубљени зуб. Најновија достигнућа у имплантологији омогућила су ЈЕДНОСТАВАН, БЕЗБОЛАН И СИГУРАН начин уградње када су у питању зубни имплантати. Поставља се на место изгубљеног зуба директном уградњом у кост. Индикације (назнаке) за уградњу зубних импланата су:
1. Недостатак једног зуба
2. Недостатак зубног низа са једне стране
3. Безубост (потпуна или делимична) горње и/или доње вилице
Процес уградње зубних импланата није толико компликован, а изводи се у локалној анестезији. Не траје дуго, релативно се брзо и безболно завршава будући да се изводи под локалном анестезијом. Kада се угради, потребно је време да имплант срасте са кости. То се стручно назива “остеоинтеграција“, а обично траје 6 до 8 недеља. После овог периода на имплант који се "примио" (срастао за кост) поставља се надградња (супраструктура) на коју иде зубна круница или неко друго протетско решење у зависности од плана терапије.
Висока технологија и материјал од кога су направљени-титанијум, чини зубне импланте погодне за уградњу у кост (биокомпатибилни су), па практично нема нежељених ефеката такозваних контраиндикација.
Уградњом импланта пацијент је добио недостајући зуб, али то не значи да и такав зуб не може изгубити ако се не води рачуна о хигијени уста и зуба! Лоша орална хигијена доводи до стварања наслага око импланта а касније и стварања каменца а то ће довести на крају до упале десни око импланта што ствара компликације. Зато су сарадња доктора са пацијентом и редовне контроле јако важне.
По завршеној хируршкој интервенцији пацијент добија детаљна упутства о понашању, хигијени и исхрани. Обавезно се преписује антибиотска терапија, терапија против бола и отока. Наравно реакције су индивидуалне.